Rad sa mladima u Somboru: Ovo je početak jednog dugog prijateljstva

Grad Sombor, njegova „Kancelarija za mlade“ i „Somborski edukativni centar“ odličan su primer partnerskog odnosa i plodonosne saradnje javnog i nvo sektora unutar jedne lokalne zajednice, saradnje koja ne bi funkcionisala da je ne grade i ne podstiču mladi, osvešteni, motivisani i pozitivni ljudi, poput naših sagovornika u ovom tekstu. Pomenuti subjekti partneri su Instituta KULT iz Sarajeva i Udruženja KULT iz Subotice na projektu Rodnopravni budžeti za mlade.

Piše: Davor Marko

Taj dobri, pitomi Sombor. Najzeleniji grad u bivšoj Jugoslaviji, smešten u ravnici, na 30-ak kilometara od Dunava, sa čuvenim čardama, i ribolovačkim pričama... Nažalost, loša vremena koja su iza nas ostavila su traga i u Somboru. Industrija ne radi, nezaposlenost je velika, grad je loše povezan sa ostatkom Srbije i regiona, pre svega zbog dotrajalih puteva, daljine aerodroma, nedostatka autobuskih linija, zapuštene železnice. Po pitanju mladih u Somboru primetne su velike migracije. Somboru nedostaje nekoliko visokoškolskih ustanova koje bi mlade zadržale u gradu za vreme školovanja, također, devastirana privreda u gradu primorala je mlade da u potrazi za poslom odlaze u veće gradove, a neretko i u inostranstvo. No, ako mislite da se Sombor predao, varate se. Ima onih, koji poput naših sagovornika u ovom tekstu, ne spavaju i pokušavaju sistematski rešiti problem mladih, zadržati ih, obrazovati, pomoći im da se zaposle i zajedno s njima raditi na boljem Somboru.

Sistemska briga za mlade

Od 2012. godine je prvi put uvedeno da se neko od članova Gradskog veća bavi mladima, i ta je dužnost poverena Draganu Nenadovu koji je uz mlade zadužen i za socijalna pitanja (u međuvremenu, somborska vlast se u dva navrata menjala tako da je Nenadov ovu funkciju u međuvremenu napustio, ali je suštinski ostao da podržava rad sa mladima).

„Pitanja mladih su kao oblast kojom se bavim kao član Veća došla na moju inicijativu, pošto je u Somboru primetno drastično smanjenje broja stanovnika. Od popisa 2002. do 2011. preko 11.000 građana/ki živi manje u Somboru i okolini. Pre svega je primetan odlazak mladih, koji neretko posle završetka fakulteta ostaju da žive u univerzitetskim centrima (Subotica, Novi Sad, Beograd, Szeged, Pecs...). U svim lokalnim samoupravama se briga o mladima nalazi u odeljenjima za društvenu delatnost, negde je to zajedno sa sportom, negde sa oblasti obrazovanja, a negde ih nema u direktnom nazivu oblasti kojim se član GV bavi“, kaže Nenadov.

Strateška briga o mladima pretočena je u dokument Lokalni akcioni plan za mlade u kojem su definisani osnovni prioriteti rada sa mladima u Somboru. U sklopu priče o boljem i sistematskom radu sa mladima, 2008. godine u Somboru je formirana i Kancelarija za mlade (KZM), koja deluje u okviru lokalne samouprave kao posebna služba koja se bavi mladima. Somborska KZM, u saradnji sa Savetom za mlade, ažurna je kada je izvođenje Lokalnog akcionog plana u pitanju u nameri da ga učini što realnijim, da u njegovo kreiranje, realizaciju i monitoring uključi što više mladih i omladinskih organizacija, i ohrabri ih da se javljaju na gradske konkurse namenjene mladima. Dodatno, KZM Sombor izvodi relavantna istraživanja o mladima, njihovim potrebama, stavovima, navikama i trudi se da skupljene podatke sistematizuje.

„Posao Kancelarije za mlade se uglavnom odnosi na razvoj lokalne omladinske politike – kroz donošenje strateških i planskih dokumenta koji se odnose na mlade, praćenje omladinskih projekata koji se finansiraju iz budžeta Grada, adminstriranja Saveta za mlade i slično. Ovo nije slučaj sa ostalim kancelarijama za mlade jer u Srbiji ne postoji univerzalni model rada kancelarija za mlade, u Srbiji su i aktivnosti prilagođenje lokalnim potrebama i mogućnostima. Tako na primer, u sredinama koje nemaju razvijen civilni sektor KZM preuzimaju ulogu onih koji direktno rade sa mladima, u pojedinim sredinama su Kancelarije prerasle u javne ustanove koje deluju samostalno, nezavisno od opština, a ponegde se pri KZM razvijaju omladinski klubovi ili omaldinski centri“, objašnjava nam Zorka Milošević, koordinatorica Kancelarije za mlade Grada Sombora.

„Youth friendly“ pristup

U svom radu, KZM Sombor se trudi da sve što radi učini prikladnim za mlade uzraste (youth friendly), jer administrativan jezik koji se koristi u službenim dokumentima mladima je često nerazumljiv i dosadan. Istraživanja koja je do sada izvela su u potpunosti posvećena mladima: kreirali su ih mladi stručnjaci, izveli mladi anketari, prikupljene podatke obradili su mladi, uglavnom diplomci ili apsolventi odgovarajućih studija. Svi ti podaci pretočeni su u brošuru o potrebama mladih koja je dostupna i na zvaničnom sajtu Grada Sombora (www.sombor.rs). Tako je i na izradi Lokalnog akcionog plana uključen veliki broj mladih, a u saradnji sa četiri aktivne omladinske organizacije snimljeno je sedam dokumentarnih filmova o pripremi LAP--a za mlade, o istraživanjima koja se obavljaju i temama koje se obrađuju ovim dokumentom. Postoji i sajt koji je posvećen LAP-u za mlade - www.lapzamladesombor.com.

„Nemoguće je jednostavno odgovoriti na pitanje koliko je bilo koja kancelarija za mlade uticala na kvalitet rada sa mladima na lokalu. Razlog leži u činjenici da su se u samoj Srbiji dešavali, počev od 2007. godine, brojni strukturalni procesi koji su na razne načine unapredili rad sa mladima. Ono što smatram jako važnim, i što bi možda bio odgovor na postavljeno pitanje, jeste da osnivanjem KZM mladi dobijaju jednu novu zagovaračku alatku na raspolaganju, i to u samom srcu sistema: lokalnim samoupravama. KZM su tu da za mlade izbore veće budžete, da učine glas mladih jačim u ušima donosioca odluka, da podrže nejake omladinske organizacije, da u često pasivnim i rigidnim opštinskim strukturama i legislativama obezbede funkcionalne mehanizme za učešće mladih“, kaže nam Zorka.

Aktivnosti NVO sektora

Somborske nevladine organizacije vrlo su aktivne, a civilni sektor vrlo živ. Neke NVO postoje preko dvadeset godina dok se još uvek osnivaju i nove. Delatnost ovih NVO je široka, od obrazovanja, zdravlja, kulture, sporta, pa do aktivnosti koje kreativno ispunjavaju slobodno vreme, brige o marginalizovanim grupama, inkluzije, zapošljava mladih i drugo. NVO su dobro povezane, međusobno sarađuju, a takođe primetna je i međuopštinska i regionalna saradnja. NVO koje se bave mladima bile su aktivno uključene u kreiranje LAP-a za mlade, i omladinske politike u Somboru. Finansiraju se preko projekata koje raspisuje LS, pokrajina, republika i inostrane organizacije/institucije. Jedno od najaktivnijih udruženja u je Somborski edukativi centar (http://www.somborskiedukativnicentar.org.rs), koji deluje od 2009. godine i broji preko šezdeset članova/ca, uglavnom stručnjaka/kinja za rad sa decom i mladima, zatim su tu i studenti/kinje, omladinski/e aktivisti/kinje, lider/kinje, volonteri/ke, vršnjački edukatori/ke.

„Naša vizija je Sombor i društvo u celini u kojem se deca, mladi i ostalo građanstvo osećaju srećno i zadovoljno, te uživaju sva svoja prava, a spremni su i podstaknuti da aktivno rade na ličnom i socijalnom razvoju u svojoj lokalnoj zajednici i šire,“ objašnjava nam Srđan Vlaškalić, predsednik ove organizacije.

Kako je Vlaškalić dodao misija Somborskog edukativnog centra je afirmacija i osnaživanje dece, mladih i marginalizovanih grupa u cilju njihovog ličnog i socijalnog razvoja, te podsticanje i senzibilisanje zajednice za unapređivanje njihovog položaja putem razvojnih, edukativnih, promotivnih i kreativnih aktivnosti, projekata i programa te aktivnog donošenja odluka u lokalnoj zajednici i društvu u celini. Član je asocijacije NAPOR (www.napor.net) koja je usvojila etički kodeks i standarde kvaliteta omladinskog rada.

„Ono što je SEC kao organizacija većinom mladih stručnjaka, aktivista i volontera doneo Somboru je sistematičan i permanentan omladinski rad. U Srbiji je on definisan kao delatnost koja je usmerena na lični i socijalni razvoj mladih osoba putem metoda neformalnog obrazovanja. Trudimo se da putem osnovnih i naprednih treninga za trenere osnažimo što veći broj mladih stručnjaka koji će multiplikovati omladinski rad i takav sistem vrednosti. Svim mladim osobama koje su aktivne u našoj organizaciji na raspolaganju je omladinski radnik koji je zadužen za individualne i “koučing” sastanke sa mladima, a sve u cilju podrške i praćenja njihovog ličnog i socijalnog razvoja, što je također novina u Somboru u široj lokalnoj zajednici“, dodaje Vlaškalić.

U SEC-u su ponosni na pokretanje i održanje volonterskog programa podrške deci iz ranjivih grupa u savladavanju nastavnog gradiva kroz koji je tokom protekle četiri godine prošlo više od 200 dece i mladih u Somboru. Uz brojne projekte lokalnog karaktersa, SEC je učestvovao i u mnogim regionalnim i međunarodnim projektima. Ono što somborsku sredinu karakteriše jeste dobra i po karakteru parnerska saradnja javnog i omladinskog nvo sektora, što je rezultat saradnje i profesionalnog pristupa pojedinaca/ki zaduženih za omladinsku politiku u Gradskom veću i Kancelariji za mlade, ali i omladinskih radnika/ca i aktivista/kinja ove i drugih kvalitetnih organizacija mladih i za mlade u gradu. Primeri dobre saradnje su brojni, među njima i revizija Lokalnog akcionog plana za mlade 2013-2016., zatim dugogodišnji program “Škola dobre volje – volonter u službi deteta”, i tradicionalno “Somborsko leto za mlade”, pokrenuto od strane NVO sektora uz podršku Kancelarije za mlade Sombor.

LOKALNI AKCIONI PLAN

Grad Sombor od 2010. finansira realizaciju Lokalnog akcionog plana za mlade sredstvima koje variraju od 5.000 do trenutnih 15.000 evra. Iz godine u godinu budžet za mlade raste, a raste i broj organizacija koje prijavljuju svoje projekte na gradski konkurs za realizaciju LAP-a. One bivaju brojnije i osnaženije, projekti koje podnose su kvalitetniji, a i lokalna samouprava je već uhodala svoje adminsitrativne mehanizme vezane za LAP.

„Sve nam ovo kazuje da se LAP za mlade konzumira, i da daje prve vidljive efekte: mladi počinju da pišu ozbiljnije projekte, formiraju se prve generacije trenera, obučavaju se prvi omladinski radnici, organizacije jačaju svoje volontreske strukture... Ipak, LAP za mlade je, ne našom voljom i svakako mimo svih naših očekivanja, uglavnom okrenut ka NVO sektoru. Iako smo predvideli da se aktivnosti u ovom planu izvode u partnerstvu javnog, civilnog i biznis sektora moram da priznam da su glavni realizatori upravo nevladine organizacije koje rade sa mladima. Jedna od stvari koje bi se mogle usavršiti kod aktuelnog LAP-a za mlade jeste uspostavljanje rodne statistike. Sombor učestvuje u projektu Rodnopravni budžet za mlade koje realizuje KULT, što se pokazalo veoma korisnim – analiza somborskog LAP-a za mlade je pokazala da bi se LAP za mlade mogao iskoristiti i za prikupljanje rodne statistike koju trenutno nemamo. Kroz LAP grad Sombor finansira obučavanje organizacija da izvedu istraživanja, finansira i izvođenje istraživanja, ali bismo još, kroz dobro osmišljene obrasce monitoringa i završnih izveštaja, raspolagali i rodnim statistikama,“ objasnila nam je Zorka Milošević iz Kancelarije za mlade.